Revizija presude umjesto revizije istorije

(20.02.2017.)Istina o agresiji na Bosnu, genocidu nad Bošnjacima, ne samo da je moralna obaveza prema žrtvama i njihovim potomcima već je i garancija za budućnost regiona u kojem nikakva Velika Srbija neće biti moguća.

Autor: Nadira Avdić Vllasi


Nadira Avdić Vllasi

Konačno, završiće se do kraja jedan pravni proces koji u dosadašnjem toku nije donio satisfakciju bosanskim žrtvama. Revizija presude u slučaju BiH protiv Srbije, prije svega je pravno pitanje u okviru pravila Međunarodnog suda pravde. Kao žrtva agresije i genocida, država BiH, nezadovoljna presudom, iskoristiće sve raspoložive pravne mogućnosti da se pravda pred sudom dokaže, da ono što svi znamo i čega smo bili svjedoci, dobije i pravni pečat. Pokušati se mora. Da li će uspjeti u tome, drugo je pitanje.

Poslednja mogućnost  za istinu i pravdu je revizija presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije koja očito, od projekta stvaranja Velike Srbije, nije odustala.  Dokaz je  negiranje već donjete presude o genocidu, uz mnoge druge.

Pokazalo se da onima koji su počinili genocid i etničko ćišćenje nije dovoljno pružiti fizički  otpor već je neophodno  organizirati odbranu od revizije istorije, od njihovih laži.  Istina o agresiji na Bosnu, genocidu nad Bošnjacima, ne samo da je moralna obaveza prema žrtvama i njihovim potomcima već je i garancija za budućnost regiona u kojem će Velika Srbija biti nemoguća. Pravedna presuda u Hagu je samo jedan segment te borbe.

Presudom iz 2007, čija se revizija traži, odbačena je tužba BiH protiv SRJ – Srbije za agresiju i genocid. Ali dat je i pravni lijek. To je mogučnost podnošenja zahtjeva za  reviziju u roku od 10 godina. Ako prije deset godina pravni tim koji je zastupao žrtve nije pratio puteve JNA, njenog oružja, puteve novca, vojnih strarješina i zločinaca koji su vodili iz i u Beograd,  ako tada nije mogao pronači potrebne dokaze koje je Milošević sa saradnicima sakrio kao zmija noge,  još ima nade. Važno je da će zahtjev za reviziju biti predat prije poslednjeg roka, 28-og februara 2017-e godine.

Ovih dana slušamo nevjerovatne, prijeteće, histerične izjave srpskih predstavnika iz RS koje imaju za cilj da disciplinuju, da kazne zbog odluke o zahtjevu za reviziju, Bakira Izetbegovića. Napadaju ga kao bijesni, ne znaju ni šta govore. Zašto? Možda zato jer su navikli da im  on povlađuje, da pristaje na njihove zahtjeve  protiv Bosne. U ime tzv. pomirenja, šutnjom, popuštanjem,  pomagao im je u realizaciji stavova iz Memoranduma 2 SANU  koji ima zadatak da nametne cijelom svijetu, pa čak i Bošnjacima,  tzv.srpsku istinu o ratu u BiH. Da nametne svima SANU laži i da sve u laž utjeraju.

Ovoga puta Bakir Izetbegović nije smio otiči ni korak dalje. Bio je na granici provalije u koju bi ga gurnule žrtve, logoraši, majke Srebrenice…Otuda razjareni srpski predstavnici iz RS pjene, upućuju prijetnje  zbog podnošenja zahtjeva za reviziju nepravedne presude. Zbog te odluke?  Kad neko želi pogoršanje odnosa, a oni su bezbroj puta pokazali da im do BiH nije stalo i da joj dobro ne žele,  u svemu može pronaći povod.

Zapravo, revizije ne bi bilo da su se pitali  BH političari.  Lakmus papir je činjenica da Bakir Izetbegović nije htio da angažuje  takve eksperte kakvi su prof. Francis Boyle i prof. Geofrey Nice. Nedosljednost, popustljivost  zbog ostajanja na vlasti,  neprihvatljive kompromise bošnjačkih predstavnika,  pa i kukavičluk zbog pritisaka iz  međunarodne zajednice, onemogučile su zapravo samo žrtve. One pokopane, ranjene, preživjele… Fadila Memišević!  

Žrtve nisu dozvolile da Srbija i njeni zaštitnici iz Bosne, nastave mirno da spavaju  negirajući  istinu, agresiju, genocid nad Bošnjacima i druga svoja zlodjela, smijući im se, rugajući se njihovom bolu. Bez ikakvog kajanja, bez i malo pijeteta, oni dočekuju, slave zločince i njihova zlodjela i genocid koji su počinili, proglašavajući ih herojima, bez nagovještaja priznanja onoga što su svi  vidjeli i znali.

Uzalud se srpski predstavnici iz RS bacaju kamenjem na Bakira Izetbegovića, prijete, jer političari su najmanje  učinili. Možda bi oni prešutili ovu mogućnost za reviziju nepravedne presude da su mogli. Ali, nisu.

 Žrtve nisu dozvolile da prekrije mrak bijele mezare u Potočarima. 

(BalkanPost)

Komentari na članak

Dodajte komentar »

Nema komentara, budite prvi!